„Bela lađa“ nastavlja ploviti od septembra

To je bio jedan od razloga da sa ovim veoma popularnim glumcem razgovaramo i postavimo nekoliko pitanja.

Odigrali ste „malog debelog Nijemca“, a ubrzo upali u prvu postavu humorističko-satirične ekipe Vlasotinca na Turniru duhovitosti i širom otvorili „glumačka“ vrata?

„Moj početak je upravo vezan za Turnir duhovitosti. Krenuo sam sa glumom, a onda otišao potpuno na drugu stranu. Htio sam da budem profesor biologije i da budem doktor. Upisao sam biologiju. Međutim, vidim treba puno učiti, a onda došle krizne godine i sankcije. Zahvaljujući njima, ja sam otišao u pozorište, jer mi je to bilo najrealnije pribježište. Pristupio sam leskovačkom Narodnom pozorištu i otpočeo divnu saradnju sa Radišom Grujićem. Njema sam zahvalan, jer me je „stavio na noge, obrazovao i formirao u glumca“. U tim kriznim godinama, nisam imao novca, pa sam do posla od Vlasotinca do Leskovca putovao auto-stopom. Putujući tako, upoznao sam dosta ljudi,među njima i Ljiljanu i Sinišu Pavića.

Saradnja sa Sinišom i Ljiljom Pavić je počela slučajno?

„Upravo tako. To su naši Vlasotinčani. Inače u to vrijeme, kada sam ih upoznao, radili su seriju ’Srećni ljudi’, a udarnu numeru ’Topolska 18’, koju je komponovao Dušan Karuović,.pjeva Snežana Savić. Iznenadjenje je bilo još veće kada sam im saopštio da je Dušan Karuović moj ujak. A onda su se, na ulici, sreli sa mojom majkom i popričali o svomu i saznali mnogo toga. Pa sam ja u „Srećnim ljudima“ dobio ulogu u pet epizoda. Mislio sam u tom trenutku da je to sve što ću uraditi u životu i bio sam jako sretan zbog toga. Jer sam sa zarađenim honorarom, najzad, poslije dugo godina, mogao da odem u Grčku na more.

Kakav su uticaj imali Pavići na sudbinu Predraga Smiljkovića?

„Veliki. Postao sam Tika Špic, nisam više Pepi. Postao sam sasvim drugi čovjek. Faktički, oni su moji drugi roditelji. Dali su mi šansu, koju sam iskoristio, to su činili nebrojeno puta, a to čine i sada. U međuvremenu smo uradili nekoliko serija i, na moju sreću, imao sam dobre uloge koje su mi omogućile dobro pozicioniranje u ovoj branši.

Inače, kada Tika Špic skine šešir i brkove, pojavljuje se Predrag–Pepi Smiljković. Popularni glumac Leskovačkog pozorišta navikao na saživot s „biznismenom“ iz Stajkovca. Zajedno su već 10 godina, od serije „Porodično blago“. Razvojni put poslovnog čovjeka s juga koji je, preko Šojića, „rođaka po babi“, stigao do skupštinske govornice trasirao je Siniša Pavić, scenarista popularne serije „Bela lađa“.

Šta će se desiti u narednim epizodama „Bele lađe“ i da li će se uopšte emitovati, s obzirom na glasine koje kruže?

„Bela ladja” nastavlja da plovi od septembra. Siniša i Ljiljana Pavić rade punom parom. Od naroda niko ne može da zabrani ili skloni ‘Belu ladju’, koja se zbog izobilja satire i humora iz svakodnevice zahuktala kao parobrod. Inače, šta će se dalje dešavati u seriji, ni mi, akteri, to ne znamo. Sve je u ingerenciji kreatorskog tima, koji čine Siniša Pavić i njegova supruga Ljiljana. Često se i sami iznenadimo kojim putem ide radnja. Imam sreću što sam piscu bliže nego drugi; živimo u istom mjestu (Vlasotincu), češće smo zajedno, pa i pomalo sarađujem na scenariju. Zaista sam iznenađen dovitljivošću i genijalnošću pisca, koji vodi priču svih likova i karaktera i sve to deponuje u glavi, a ispisuje bez kompjutera, na svom krilu olovkom po karo-papiru”, zadivljeno priča Predrag Pepi Smiljković u narodu poznatiji kao Tika Špic, koji je svojim glumačkim umećem kreirao jedan od najinteresantnijih likova u domaćim TV serijama.

Glumcima ponekad predstavlja teret kada predugo ostanu u koži jednog lika. Da li Vam Tika Špic smeta?

„Slušajte, Tika nosi šešir i brkove, ja ne. Kada to skinem, teško me prepoznaju. Čak ni policajci ne vide o kome se radi, pa mi ne progledaju kroz prste, već stalno pišu prijave zbog kojih moram kod sudije za prekršaje. Ljudi vide da me znaju odnekle, ali to ne dovode u vezu s Tikom Špicom. Desi mi se da me prodavačica u radnji pita: ‘Ma, odakle se mi znamo?“, a ja kažem da sam taksista, vozač u gradskom saobraćaju…”, kroz smijeh priča Predrag, koji je i van scene veoma duhovita i neposredna osoba.

Da li Vam rad u Leskovačkom pozorištu pričinjava zadovoljstvo i pruža mogućnost da iskoračite iz prepoznatljivog lika u nešto potpuno drugačije?

„U savkom slučaju, glumac mora da igra raznovrsne likove da bi ostao u formi, baš kao što i sportista mora da trenira. Reditelji i producenti šablonizuju i stavljaju u kalup glumce koji, što zbog ekonomske krize, što zbog klanova, nemaju želju da probaju nešto drugo. A glumci su kao djeca, vole da se igraju” zaključuje Smiljković, i saopštava nešto potpuno neočekivano za njegovu branšu: „Svaki glumac misli da je najbolji, ja ne mislim. Svjetska ekonomska kriza meni je nešto duža i traje od 90. godine. Vlasotince je malo mjesto, pa se sve vidi: i kad nema goriva i kad nema hljeba. Zbog toga sam napustio nauku, švercovao robu, otvorio butik, snalazio se da bih preživio. Tako sam imao prilike da apsorbujem život, a ta iskustva su u glumi dragocena. Žaba ima, a bara se suši. i niko ne pita žabe što se suši bara”.

Vlasotince, Beograd, Leskovac, gdje je tu Pepi Smiljković (Tika Špic)?

„Ja se opredjeljujem definitivno za Vlasotince. Meni nije bilo onda teško da putujem auto-stopom do Leskovca i sada mi nije bilo teško da putujem do Beograda. Meni je cijela Srbija jedan grad i tu nema dileme, jer je jako kvalitetnija i zdravija sredina u malom mestu.

Može li Tika Špic da se sa serijom spusti južnije do Vranja?

„Ja volim Vranje i tamo imam prijatelje, pogotovu u ‘Simpu’.Jer, iskreno, bez pretjerivanja, oni proizvode najbolji namještaj u zemlji a i čak do Brisela, kojim sam ja opremio sobu. Inženjerka Kostić mi je mnogo pomogla. I sada mi pomaže da opremim kuću. Ovo nije reklama, nego istina i ono što je dobro i kvalitetno za ljude, ja hoću da pohvalim.

Znači „Bela lađa” nastavlja da plovi?

„Bila je, navodno, neka najava da se ‘Bela ladja’ gasi. Međutim, to je teško objasniti. Moguće je da nekome bodemo oči i da se prepoznaje. Ali, trebamo imati u vidu da je nedavno predsjednik Boris Tadić rekao, povodom mitinga DSS i SRS i drugih stranaka, povodom najave ulaska Srbije u NATO, da to odlikuje demokratsko društvo i ja mislim da ‘Bela ladja’odlikuje to demokratsko društvo.

Koji su Vaši dalji planovi?

„Imam dosta prijatelja i drugara, koji su bolesni od teške bolesti-kancera, kao i moja majka. I ja se brinem o njima. Svaki dan sam zbog toga po bolnicama. Dalji moji planovi su mi da liječim svoje prijatelje i moju majku prikupljanjem sredstava putem raznih humanitarnih akcija i da se bavim ovim poslom kojim znam da se bavim, a to narod, vidim, voli, a i ja.

Iskrenost i čestitost juga

Na pitanje šta najviše voli, a šta ne popularni Tika Špic bez ustezanja kaže: „Volim jug Srbije. Volim iskrenost, čestitost, razdraganost, veselost i poštenje naroda..To je za mene centar svijeta, jer, da budem iskren, ne postoji tako dovitljiv, pametan i za vrcavi humor talentovan narod nego što je ‘naš’ južnjački.
A, najviše mi ovde smeta jedna velika doza primitivizma. Taj primitivizam koga se ne možemo otarasiti, najviše nama samima smeta. To se odnosi na nečistoću, uzajmno poštovanje, uvažavanje, međuljudske odnose, zamjeranja komšijama… želim da se moji južnjaci obrazuju i promijene u pozitivnom smislu.